2013-07-07
15:39:02
Након првог изласка, уследио је други, трећи. У почетку је све било као из бајке, али сам занемарила један веома битан детаљ: он је старији од мене 7 година. У нашем разговору, његовом и мом понашању, па чак и у нашем изгледу се ова разлика није примећивала, јер је он изгледао младолико. Због тога нисам ни желела да кажем родитељима за њега, јер сам знала да се њима не би допало то што радим, па сам одлучила да радим по своме, али да им о томе прећуткујем.
Он је био веома леп, имао је блиставо бели осмех, плаве очи и плаву косу. То су били неки од разлога због којих ми се допадао, али главни је била његова прича. Задивило ме је то што смо могли да причамо сатима, а да нам никада не досади. Сазнала сам неке ствари о њему које ми се нису допадале, па сам у почетку сумњала у њега и нисам му дозвољавала да ми се у потпуности приближи. Од других сам чула да је био женскарош, да је готово свако вече био са неком другом девојком, да је варао све своје досадашње девојке. Али сам одлучила да то занемарим. У почетку сам мислила да неће дуго потрајати, можда месец дана, али сам се преварила. Када ми је рекао да је завршио само трогодишњу средњу школу, била сам разочарана, али ми је рекао да му је остало још пар испита да би завршио четврту годину. После тога би желео да упише Академију за компјутере, само ако скупи довољно новца. Зато је нашао посао у једној фирми и даје све од себе да буде најбољи, да би добио већу плату и што пре скупио новац. Увидела сам да жели да се поправи, да уради нешто са својим животом и желела сам да му у томе помогнем. Мајка га је напустила док је био дечак, а отац му се поново оженио. Сада живи са својим братом, који ће ускоро да се одсели, а он ће остати сам. Схватила сам да се иза тог лица које се непрестано смеје, дечка који се свакодневно забавља са друштвом по кафићима, излази по дискотекама, заводи девојке, крије један невини, уплашени дечак, који жуди за подршком и неким ко ће му помоћи да оствари своје дечачке снове. Помислила сам да та особа могу да будем ја, па сам одлучила да му пружим прилику и да останем у вези са њим.





07/07/2013, 22:00
Evo mene opet :)
Da, obicno to tako bude, osobe koje izuzetno sumnjaju u sebe i koje imaju neki problem ocajnicki pokusavaju da to sakriju iza toga sto ce biti omiljene u drustvu, sto ce napraviti da izgleda kako su onie super, kul, kako je njima sve laganica....etc da ne duzim dalje, naravno, ima i izuzetaka, ali iz mog licnog iskustva-pogotovo sa momcima, je upravo tako. Najvece 'frajercine' su u glavnom uplaseni decacici, koji se osecaju jako nesigurno, zapostavljeno itd. Elem, sto se konkretno tvog primera tice, srce, ti najbolje znas sta ces da radis. Ako ti zaista verujes da on zeli da se promeni i ako verujes da on moze to da uradi, onda mu pomozi. Ja bih jako volela da te taj osecaj ne vara i da nemas bas nikakvu sumnju sto se toga tice. Jer, jako bi bilo lose da se razocaras. I jos jedna stvar, moras da shvatis da se on ne menja zbog tebe. Naravno, verovatno je jedan od razloga i to da ucini vasu vezu kvalitetnijom, tebe srecnijom i tome slicno. Ali, ljudi se ne menjaju tako lako, a i kada odluce da se promene to rade prvenstveno zbog sebe, jer ako to rade zbog nekog drugog-nema efekta. Ako on zaista zeli da se promeni, on ce to uraditi. Naravno, ti treba da budes uz njega, da zna da nije sam, da mu pomognes da ne napusti put kojim je krenuo, jednom recju - da mu budes podrska. Moras da imas jako mnogo razumevanja... Izvini ako te davim, i slicno, ako je tako - slobodno reci i necu vise, ali ne znam zasto bas nekako imam zelju da ti pomognem nekako tako sto cu ti dati neki savet jer sam bila u slicnim situacijama a i stvari se uvek bolje sagledaju objektivno, nego kad ih gledas subjektivno. Pozdrav ;)
08/07/2013, 01:06
Не давиш ме, ни случајно. Јако ми је драго да желиш да ми помогнеш и желим да чујем туђе мишљење. То је један од разлога због ког сам почела да пишем блог. Мишљења мојих другарица су више субјективна и недовољно искрена, тако да ми не помажу у потпуности. Ово је било на почетку наше везе, отад се доста тога променило, укључујући и њега. Желим да пишем све детаље којих се сећам од почетка везе, па све до сад, да бих једног дана могла да сагледам комплетну слику наше везе. Све време му пружам подршку и видим огроман напредак у свему, у његовом понашању, пре свега. Оставио је цигарете, ређе излази, не гледа друге девојке, није ме преварио никада до сад, унапређен је на послу... Стварно сам задовољна његовим напретком, а и он сам. Надам се да ће овако и да настави и да ћу једног дана са поносом моћи да га представим родитељима, без страха да ће га одбити. :)
08/07/2013, 09:58
E pa super, onda mozes da racunas na moju pomoc ;)
Ako ti je tako laske, onda pisi tako hronoloski, uostalom, tako ces i sama moci da vidis sve promene-bilo dobre, bilo lose u odnosu na to kako je bilo ranije a kako je sada. Inace, pitanje koje bih da postavim, cisto onako iz radoznalosti, sta jos treba da se promeni, sta on jos treba da uradi da bi bio dovoljno dobar za tvoje roditelje? Nadam se da razumes sta hocu da kazem..
09/07/2013, 16:10
Trebalo bi da ima neku višu školu, a ne samo srednju, jer ću i ja završiti fakultet, da ima dobar posao, "da vredi nešto" kao što bi moja mama rekla. Mislim da bi po završetku Akademije on imao dobar posao, i dobru platu, da će vredeti više i da će moji roditelji moći da ga prihvate. Ali za to treba biti strpljiv, pa moram da čekam još neko vreme, možda čak i par godina. I još jedna stvar zbog koje im se on ne sviđa je razlika u godinama, koja je, moram da priznam, poprilična, ali kroz par godina ne bi trebalo da bude toliko bitna. :)
10/07/2013, 23:23
Prepoznala sam malo sebe iz mladjih dana u ovom tekstu :) i ja sam tako uvek imala zelju da nekoga izvedem na pravi put, da pruzim podrsku, da uz moju ljubav probijem sve barijere, i eto 10 godina kasnije, posle zilion ozbiljnih i ne tako ozbiljnih veza, i dalje to zelim :)
Po meni, u vezi treba biti dokle god si srecna i ispunjena. Kad se tako osecas onda sve probleme resavas lagano i u hodu, strpljivo. Kad vise nisi srecna i ispunjna, iz ma kog razloga, ides dalje. Ponekad se razocaras, ponekad nekog povredis, a bogami ponekad i tebe neko povredi. Ali sve to ide svojim tokom.
A sto se tice razlike u godinama- svaka je razlika prihvatljiva dokle god se razumete. Ja sam sa 16 upoznala decka starije 6 godina od mene i bili smo zajedno 2 godine. To mi je bila prva ljubav. I dalje smo u kontaktu, uspeli smo da ostanemo prijatelji.
Jedino sto bi ti bio moj savet jeste da kazes roditeljima...